- Оснивање Факултета
- Овако смо почињали...
- Студентске организације, библиотека, издаваштво од оснивања до данас
- Страдање Факултета у Другом светском рату и у доба доминације идеологије атеизма
- Савремено стање и перспективе
- Комплетан текст у pdf


СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, БИБЛИОТЕКА, ИЗДАВАШТВО ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС

Број студената у првој деценији рада Богословског факултета био је релативно мали, али је постепено растао, да би се од академске 1930/31. године он попео на 226 (од тога 98 уписаних у прву годину). Највећи број уписаних студената Факултет бележи 1938/39. године – 340, од чега 32 студенткиње (на прву годину уписало се тада 106 студената). Млади теолози имали су своју организацију – Удружење студената Православног богословског факултета, које је континуирано деловало све до 1941. године. Од 1932. оно је покренуло и свој часопис „Светосавље“, које је излазило у 4–6 свезака годишње, све до 1941. године. На страницама овога гласила своје прве научне и стручне радове објавила су многа касније истакнута имена српске теологије. Такође, од 1931. године деловао је и мушки хор студената, који се налазио под високим покровитељством Његове Cветости Патријарха српског г. Варнаве. Председник хора дуго је био професор Душан Глумац, а међу секретарима налазимо и име Гојка Стојчевића, потоњег Патријарха српског г. Павла. Са око 60 својих чланова, хор се афирмисао учешћем у богослужбеном животу наше Цркве и запаженим концертима у земљи и иностранству.

Од самог оснивања на Факултету је брижљиво формирана библиотека. Прве веће донације библиотека је добила од старокатоличког бискупа Е. Херцога из Берна, Српског црквеног фонда и госпође Џенкинс из Лондона, а 1923. из Москве је више од 10.000 књига на Факултет донео његов први декан, протојереј Стеван Димитријевић. Књижни фонд попуњаван је у међуратном раздобљу и из буџетских кредита. У послератном раздобљу највећу улогу у обогаћивању библиотечких фондова одиграће легати професора Драгутина Анастасијевића, Јордана Илића, Стевана Димитријевића, Милана Мратинковића, Радивоја Јосића, Лазара Мирковића, Сергија Тројицког, Благоте Гардашевића, Димитрија Димитријевића, Ђока Слијепчевића, као и донације Светског савета цркава из Женеве, те разних домаћих и страних институција и фондација.

Од самог оснивања на Факултету је негован научноистраживачки рад. У сврхе његовог стимулисања покренут је, на иницијативу патријарха Димитрија Павловића, часопис „Богословље“, чија је прва свеска објављена почетком 1926. године под уредништвом проф. Димитрија Стефановића. У периоду од 1926. до 1940. из штампе је изашло 60 свезака „Богословља“ (уредник Димитрије Стегановић), а од 1957. до данас 56 свезака (уредници су били Димитрије Димитријевић, Чедомир Драшковић, Благота Гардашевић, Прибислав Симић, Димитрије Калезић, Радомир Поповић и Максим Васиљевић).