- Оснивање Факултета
- Овако смо почињали...
- Студентске организације, библиотека, издаваштво од оснивања до данас
- Страдање Факултета у Другом светском рату и у доба доминације идеологије атеизма
- Савремено стање и перспективе
- Комплетан текст у pdf


СТРАДАЊЕ ФАКУЛТЕТА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ И У ДОБА ДОМИНАЦИЈЕ ИДЕОЛОГИЈЕ АТЕИЗМА

Током окупације Православни богословски факултет претрпео је велике материјалне и кадровске штете. Већ приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године, страдао је Дом студената који се налазио у згради задужбине епископа нишког Никанора Ружичића на Косанчићевом венцу бр. 14, поред зграде Народне библиотеке. Одмах по окупацији настава је прекинута и наставници су најпре стављени на располагање, а потом пензионисани. Факултет је августа 1941. избачен из зграде у Краља Петра бр. 2, у којој су се налазили деканат, слушаонице, семинари и библиотека, и у њу је смештена немачка војска. У таквим условима намештај је потпуно уништен, инвентар деканата и књиге административне службе су делом опљачкани а делом пренети на друге факултете. Библиотека и архива страдале су само делимично, пошто су пребачене у зграду Патријаршије. Наставнички кадар био је готово преполовљен: док је 1941. било укупно 22 наставника, 1. октобра 1945. њихов број је износио само 13.

После ослобођења Православни богословски факултет нашао се у ситуацији у којој се о смислу и разлозима његовог деловања у оквиру Универзитета одлучивало са позиција новог, једнопартијског државног поретка заснованог на комунистичкој идеологији. Иако је првих неколико година Факултет званично третиран као део Универзитета, налазећи се под управом државних органа и добијајући средства за рад из буџета, у многим питањима био је запостављен и маргинализован због идеолошке неподобности. Наставници и студенти били су излагани праћењу од стране органа државне безбедности, партијских и омладинских активиста. Под контролом су била и религијска уверења студената других факултета, а сваки додир са Црквом и Богословским факултетом чинио је негативан део карактеристике студента. Млади теолози систематски су излагани политичким притисцима, жигосани су као непријатељски расположени према новом режиму и били принуђени на живот у друштвеној изопштености, а општеприсутном антирелигиозном пропагандом стварана је представа о њиховој некорисности. Услед тога су студенти одвраћани од студирања, а нови кандидати од уписивања. До радикалног заоштравања односа државе према Цркви и убрзавања решења питања опстанка Богословског факултета на Београдском универзитету, односно опстанка свих теолошких факултета на југословенским универзитетима, доћи ће почетком 50-их година. Партијски врх се почетком 1952. године дубље позабавио питањима религије и Цркве и донео закључак да треба принципијелно спровести уставну одредбу о одвојености Цркве од државе, да треба избацити веронауку из школе, сузбијати утицај свештенства међу омладином, „разбити богословије“ и „онемогућити оспособљавање кадрова за богословије“. Тако је решено и питање даљег статуса теолошких факултета у Југославији, који су током 1952. одвојени од својих универзитета. Фебруара 1952. Влада Србије донела је решење којим је Богословски факултет у Београду укинут као државна установа, издвојен из Београдског универзитета и припојен Српској православној цркви. Под окриљем Цркве Факултет почиње са радом 6. октобра 1952. године. На свечаности поводом почетка школске године патријарх Викентије нагласио је да ће „Црква са своје стране учинити све што до ње стоји да Богословски факултет СПЦ буде на истој висини као и Богословски факултет Београдског универзитета“ и да ће „наставницима и студентима пружити сву материјалну и корисну подршку“. Тако је Православни богословски факултет од 1. јула 1952. године био под старањем Цркве. Одлуком Владе Републике Србије којом је решење о ликвидацији Православног богословског факултета проглашено нелегитимним и анулирано, од 1. јануара 2004. године Факултет је поново враћен у састав Београдског универзитета, с тим што је Факултет остао у духовном и канонском окриљу Српске православне цркве. Његова Светост Патријарх српски је ex officio врховни покровитељ Факултета, а декан Факултета тренутно је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј (Буловић).