- Оснивање Факултета
- Овако смо почињали...
- Студентске организације, библиотека, издаваштво од оснивања до данас
- Страдање Факултета у Другом светском рату и у доба доминације идеологије атеизма
- Савремено стање и перспективе
- Комплетан текст у pdf


САВРЕМЕНО СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Данас на Православном богословском факултету студира више од 1.800 младића и девојака који се оспособљавају за свештенички, вероучитељски позив и научни рад у области теологије. На Факултету предаје 40 наставника и сарадника, од тога 22 доктора и 13 магистара наука. У предавачком саставу заступљени су и угледни архијереји наше Цркве, свештеници, монаси. Студијски планови и програми у потпуности су усаглашени са актуелним Законом о високом школству и Болоњским процесом. Настава је организована по моделу основне академске студије у трајању од 8 или 6 семестара, у зависности од одабраног смера, и мастер студије у трајању од 2 или 4 семестра, опет у зависности од смера. На студије теологије могу се уписати ученици са претходно завршеном богословијом, који имају право да се определе за све смерове (општа теологија и практична теологија), и ученици са завршеним гимназијским или средњим стручним образовањем, који се упућују на студије на смеру за општу теологију.

Поред општег програмског језгра, студенти се, у складу са својим афинитетима, опредељују и за одређени број изборних предмета - библијских, патролошких, систематских, црквено-историјских, философских или практичних дисциплина. План основних студија представља комбинацију теоријских и примењених знања која може задовољити и потребе оних студената који желе да се баве науком или предавачком делатношћу у духовним школама, али и оних који би стечена знања применили у пастирској или катихетској (вероучитељској) служби. На Факултет се, након пријемних испита из теологије и опште културе, примају кандидати оба пола, уз неопходну препоруку епархијског архијереја. Такође, овде своја теолошка знања могу продубљавати и припадници других конфесија, уз сагласност јерархије СПЦ. Факултет негује интензивну сарадњу са низом реномираних теолошких установа у свету, као што су богословски факултети Аристотеловог универзитета у Солуну и Националног и Кападистријског Универзитета у Атини, духовне академије у Москви и Петрограду, Латерански универзитет у Риму, теолошки факултети у Немачкој, Швајцарској, Француској, САД, као и у земљама региона. Библиотека Факултета поседује преко сто хиљада књига, а њене услуге све више користе и академски делатници са других факултета и научних установа. Библиотечки фондови попуњавају се донацијама које библиотека добија од различитих институција и фондација, што омогућава њен стабилнији и перспективнији развој.

У оквиру научноистраживачке делатности Факултета ради се на научном пројекту „Српска теологија у ХХ веку: истраживачки проблеми и резултати“, регистрованом у Министарству науке Републике Србије, издају се часописи „Богословље“, „Philotheos“ и „Стил“, а студенти имају и своје гласило „Логос“. Октобра 2008. при Факултету је основан Институт за теолошка истраживања, који већ реализује амбициозно замишљену издавачку делатност (дисертације, монографије, критичка издања превода светоотачких дела, библиографије, зборници научних радова). Периодично се организују и научни скупови од националног и међународног значаја. Факултет у свом саставу има два интерната (за младиће и девојке), а његови студенти већ неколико година имају право да конкуришу за место и у другим домовима и да користе услуге студентских мензи. Срце ове високе духовне школе свакако је храм св. Јована Богослова, у коме се свакодневно одвија пун круг богослужења (јутрење, вечерње, повечерје, часови), а суботом, недељом и празником служи се и света Литургија, на коју радо долазе и студенти са других факултета. Млади теолози на службама поју за певницом, помажу свештенослужитељима, а они који имају свештенички и свештеномонашки чин служе заједно са својим професорима. Настава се одвија у модерно опремљеним амфитеатрима, слушаоницама и кабинетима у згради на Карабурми подигнутој 1995. године искључиво из сопствених извора и донација Цркве.

Ступајући у десету деценију свога постојања, Православни богословски факултет у Београду с пијететом се сећа својих оснивача, професора, студената, службеника, добротвора и пријатеља, у чврстој решености да образовање и васпитање у овој установи и убудуће буде засновано на уважавању слободе и достојанства, на поверењу и љубави – оним вредностима што ће их будући вероучитељи и свештеници и сами усађивати људима међу којима буду ширили поруку Цркве Христове.